Brian Jones

Valjda pod uticajem svog prvog c lanka "Dragi kamen" ili, vec  ko zna cega, sanjam nocas da trazim smestaj na moru u Crnoj Gori. Upeklo Sunce, ja na jednoj od plaza uz magistralu u Bokokotorsom zalivu, lutam po vrucini i na samoj krivini, pojavljuje se Vladimir Putin, licno, i hvata se za moju narukvicu i pita onako neposredno: "Cilibar?". Posle moje potvrde da jeste cilibar i to ruski, on izvadi iz jednog dzepa grumenje neobradjenog cilibara, sjajan bas kao letnje Sunce, a iz drugog dzepa veliki plavi safir, plav bas kao onaj zaliv u Boki. Pogleda me prodorno i ja shvatih da sam u Rusiji, ali da je sve ostalo oko mene isto. I dalje sam bila na moru, ali je to bila Rusija. Htela sam da pobegnem ili, ako nista, ono barem da se probudim, al', ne lezi vraze, zaljubih se u Rusa i njegovo zacarano blago iz, naizgled, praznih dzepova...I ostadoh da se pecem na Suncu. Probudih se malo kasnije, a na prozorima me doceka, ni manje ni vise no ruska zima...Pomislih, do vraga, kuda ide ovaj svet?

Posto se kod nas, u poslednje vreme, sve vrti oko Deppa Johnny-a, i, eventualno, njegovog pajtasa Richardsa Keitha, rekoh, daj da obradim nesto sasvim drugacije i spomenem plavog andjela Briana Jonesa, Richardsovog prikana iz boljih dana.Brian Jones je bio osnivac i dusa " Rolling Stonesa". To mi je tek trebalo da shvatim nakon koncerta u Beogradu 2007. kad je Brian vec odavno svirao harfu na oblaku. Matori momci su, na tom koncertu, uglavnom, svirali pesme koje su napravili sa Brianom pre cetrdeset godina. Dve godine kasnije, saznala sam da su sve stvari koje, zapravo, mene "pomeraju", a i vecinu postenog sveta, odsvirane sa nekim od mnogobrojnih instrumenata plavusana Jonesa. Onda sam se bacila na diskografiju Stonesa do '68. i, evo me, jos ne mrdam odatle. Ti albumi su toliko jaki, svaki daje svoj neki pecat u zavisnosti od raspolozenja. Tu je blues na pocetku i gomila opicenih instrumenata na kraju perioda. Melotroni, frule, flaute, marimbe, sitare, harfe..Sve je to bio Brian Jones, a ja nisam imala pojma i pitala sam se zasto su Stonsi danas ovako jednolicni i sta im to nedostaje. Koncert u Beogradu su zavrsili sa "Paint it black", ali nije bilo Jonesa da opali na sitari i pokaze matorcima ko je gazda.Jones je dao doprinos Stonsima na dve pesme u okviru "Let it bleeda" ," Midnight rambler" gde je svirao usnu harmoniku i na "You got the silver" slide gitaru .Uglavnom, ovaj period je bio vrhunac jednog zestokog talasa, koji je vec poceo da se razbija '69. i cije lomljenje i dalje osecamo. Jones je bio princ iz tog perioda i sa njim je nestalo jedno plemenito doba. "Kamenje", posle Briana, je nastavilo da se kotrlja,  ali, na zalost, bez jednog dragog kamena...
Sve sto je bilo unikatno, nastalo je do '69. Sve posle toga...Do vraga, ko se vise seca sta je bilo posle?  

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.